Како да се ћути, када ће све да униште. Кажу да су сви сагласни. Не верујем да су око ове Платформе сви сагласни, али знам када на свим медијима се показује јединство, е онда нешто није уреду. Да видимо шта то не ваља. Не иде се у све детаље. Аутономаши ћуте и трљају руке, а неки размишљају да поставе још по који споменик.
Текст под насловом Политичка платформа за разговоре представника Владе Републике Србије са представницима привремених институција самоуправе у Приштини, садржи уставно и политички неприхватљиве ставове који никако не смеју да буду званични став Републике Србије и српског народа. Ако је напокон дошло време да Републике Србија званично представи своју политичку платформу, онда она мора да се заснива на Уставу Републике Србије, на резолуцији СБ 1244 и на међународним стандардима.
Устав Републике Србије, наведена резолуција СБ 1244 и међународни стандарди дају нам за право да територију Косова и Метохије и даље третирамо као облик територијалне аутономије унутар јединствене Републике Србије. То значи да је у питању политичка платформа за уређење суштинске аутономије на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија. Та платформа треба да прикаже наш једнострани став, као свечану изјаву и за нас обавезујући акт, с којим обавештавамо све, грађане, држављане, органе, друге државе и међународне организације. Зато је наслов овог текста далеко прецизнији од оног који је понуђен.
Понуђени текст платформе је погрешан и не изражава суштину како Република Србија намерава да реши питање суштинске аутономије, већ је написан као нека полазна понуда око које ће да се разговара. Понуђена платформа је као пословна понуда у којој се износи зашто је полазиште за будуће разговоре лоше и није јасно да ли се аутор текста жали или хвали. Жали се наводно што су његови претходници на власти у Републици Србији нешто прихватили и упропастили позицију Републике Србије и хвали што има наводно решење као за аутономију Каталоније. Међутим, аутор текста као да заступа другу страну и зато се у тексту налазе неприхватљива полазишта.
Само као пример се наводе нека.
Тачка два увода. Република Србија има и жели да оствари легитимни утицај на подручке А.П. Косово и Метохија. Не зна се ни за један пример где држава каже да има и жели да има легитимни утицај на неком делу своје територије. Аутономија као вид слободе значи да се неки послови децентрализују, а може и деетатизују, па више нису у рукама централне власти, или више нису државни, већ се дају органима аутономије. На својој територији једна држава врши власт или не врши власт. Ако врши власт то може да буде у складу са Уставом и законом мање или више, али се никако вршење власти не може заменити „остваривањем легитимног утицаја”. Ово није пука игра речи и појмова.
У тачки шест, четврти пасус. Произилази да је прво дошао ЕУЛЕКС, па да је дошло до једностраног проглашења независности Косова. Једнострано проглашење независности Косова је било у фебруару 2008. године, а ЕУЛЕКС је одобрен и дошао децембра 2008. године. У том контексту став „да је Република Србија дала имплицитну сагласност за пренос надлежности са УМНИК-а на ЕУЛЕКС и да је то довело до јачања легитимитета привремених институција самоуправе у Приштини и стварање правних претпоставки за њихово даље функционисање”, не само да није тачан, него је и поражавајући са гледишта Устава. Како то не признајемо привремене институције у Приштини, не признајемо да су једнострано прогласили независност, а дајемо им и јачамо им легитимитет. Ту нешто није у реду.
У следећем пасусу се наводи „да је Влада Републике Србије током 2010. године водила техничке преговоре ... а који су недвосмислено водили промени стања на терену у правцу јачања утицаја и легитимитета привремених институција самоуправе у Приштини на подручју А.П. КиМ и афирмацији њиховог међународног правног и политичког субјективитета”. Ако је то тачно, онда онај ко је у име Републике Србије афирмисао међународноправни легитимитет привремених институција које су једнострано прогласиле независност Косова је у великом сукобу са Уставом и кривичним закоником Републике Србије. Такве констатације само погоршавају позицију Републике Србије.
Даље цитирање и без неке анализе показује да је предложени текст платформе у ствари опасан текст, јер територију Аутономне покрајине Косово и Метохија и не третира као део Републике Србије. Погрешан пример је аутономија за Каталонију, а још погрешније је што се из понуђеног текста не зна у оквиру чега би била та аутономија за Србе.
Ако је нешто аутономна покрајина, област или територија, онда је то у односу на територију, а не би било добро у односу на људе према некој специфичности. Подсетимо се да резолуције 1244 говори о широкој аутономији за Косово и Метохију коју уживају сви грађани, а на другом месту становништво Косова и Метохије.
Концепт аутономије за Србе на Косову и Метохији, а да се не зна да ли је Косово и Метохија аутономна покрајина унутар Србије, или је у односу на Косово као још увек недовољно признату независну државу или у односу на Косово и Метохију као привремене институције самоуправе у Приштини, је погрешан и неуставан. Концепт да све што ураде привремене институције самоуправе у Приштини може да се третира као поверени посао или надлежност Републике Србије је још погубнији. То просто није тачно. Није тачно ни да су грађани Србије опредељени за чланство Србије у ЕУ. Не чуди те се то је написано у зумбуловој Платформи. Није ни на енглеском, нити француском, а није ни на немачком, па чак није ни на хебрејском, већ ћирилично.
Понуђени текст платформе и уколико садржи предлоге они се односе само на Србе, као да су само они држављани Србије и као да Република Србија по Уставу и резолуцији 1244 има обавезу да уреди суштинску аутономију само према српском етничком принципу. Предложеним текстом се просто популација Шиптара која је непријатељски расположена према свему српском тера још даље од Републике Србије. Непријатељство постоји, али њега мора да смири и доведе у подношљиве оквиру управо онај ко је тврдио да је проблем Косова и Метохије у демократији и непоштовању људских права.
Зато Република Србија мора да понуди демократску платформу која поштује људска права и све међународне стандарде, јер се то цени и то представља доказ опредељености поштовања принципа УН. Онај ко то не прихвати или се јавно залаже против једног таквог концепта доводи у питање свој и кредибилитет својих спонзора.
Пошто би анализа сваке тачке и пасуса била критичка, сматрам да је много важније да се изнесе став шта треба да садржи права ПОЛИТИЧКА ПЛАТФОРМА ЗА СУШТИНСКУ АУТОНОМИЈУ АУТОНОМНЕ ПОКАРАЈИНЕ КОСОВО И МЕТОХИЈА. Србија има две аутономне покрајине и то не сме да се заборави, као што не сме да се заборави и да је била иницијатива за аутономијом девет општина на северу Војводине. То је био концепт аутономије у Аутономној покрајини Војводини. То сми сви осудили, а сада зумбул то предлаже за Косово и Метохију?
Минимум за наша полазишта би био следећи:
- Територија Косова и Метохије је саставни део Републике Србије, у уставноправном и међународноправном погледу, на којој државни органи Републике Србије врше власт.
- На територији Косова и Метохије постоји као облик територијалне аутономије, Аутономна покрајина Косово и Метохија.
- Највиши и конститутивни акт Аутономне покрајине Косово и Метохија је Статут који доноси Скупштина Аутономне покрајине Косово и Метохија уз претходну сагласност Народне скупштине Републике Србије.
- Извршни орган Аутономне покрајине Косово и Метохија је Извршно веће А.П. Косово и Метохија.
- О суштинској аутономији у Аутономној покрајини Косово и Метохија доноси се Закон у Народној скупштини Републике Србије. Република Србија мора да буде гарант суштинске аутономије на територији Косова и Метохије. Политичка платформа за Закон о суштинској аутономији Аутономне покрајине Косово и Метохија утврђује се у Народној скупштини Републике Србије. Сагласност да су поштовани међународни стандарди у утврђивању модалитета и обима аутономије даје Савет безбедности Уједињених нација. На примени Закона о суштинској аутономији Аутономне покрајине Косово и Метохија заједнички раде надлежни органи Републике Србије, међународне организације УН које су присутне на територији Косова и Метохије и привремене институције самоуправе које ће се изабрати и формирати на основу наведеног закона. Рок за пуну примену наведеног закона је две године.
- У оквиру модалитета и обима аутономије може да се користи богато међународно искуство. Прави примери облика и модалитета широке аутономије имамо у Данској када су у питању Гренланд и Фарска острва. Мада је слично има и разлика у степену аутономија у та два дела Краљевине Данске.
- Оно што никако не може да припадне као изворни посао Аутономне покрајине Косово и Метохија је одбрана, царина, монетарна политика, спољна политика, безбедност. Ове надлежности и послови Републике Србије морали би да се финансирају из јавних прихода који се остварују на целој територији Републике Србије.
- Све друго што би припало као посао или надлежност Аутономне покрајине Косово и Метохија морало би се одликовати великим степеном аутономије, али и усаглашености са Уставом и законима Републике Србије. То се односи на здравство, осигурање, образовање, науку, уметност, привреду и све што су по дефиницији унутрашња питања.
- На територји Аутономне покрајине Косово и Метохија, Република Србија мора да гарантује локалну самоуправу. Специфичности Косова и Метохије просто налажу заштиту мањине. У том погледу скупштине јединица локалне самоуправе на територији Косова и Метохије треба да буду дводомне, са прецизно утврђеним надлежностима скупштине коју имају Шиптари и скупштине коју имају Срби и други који су у мањини. Органи аутономне покрајине Косово и Метохија не могу бити другостепени, контролни или надзорни орган за јединице локалне самоуправе.
- Заштита културноисторијских споменика и вековних доказа српске духовности морају бити под заштитом органа Републике Србије. То не би било никакво посебно решење, јер у том погледу је пребогато међународно право.
- Службени језик и писмо, запошљавање у органима Аутономне покрајине Косово и Метохија, јавна предузећа и друга питања могу да се реше на принципима који су напред изнети.
Зоран Красић
Нема коментара:
Постави коментар