За протеклих месец дана, а можда и скоро два месеца, преко медија смо скоро свакодневно добијали информације као најаве догађаја. Најављивало се како ће град Београд да добије неку привремену управу и да ће СНС да заведе ред у својим редовима.
Најаве су биле да се сазнаје из незваничних и добро обавештених извора да ће да се деси то и то до краја недеље, а онда до следеће недеље и тако редом.
Делује као оно обећање и најава неке Канцеларије за брзи одговор. Најављивало се као брзо решење које је једноставно, могуће и само је потребно да СНС заседне на власт, ма сутра има да се заврши.
Прошло је скоро 15 месеци и ништа. Више нема ни најава за ту канцеларију.
Неко ће да се пита какве везе има та канцеларија за експрес брзе одговоре, са управом у Београду и смењивањем охолих и бахатих из СНС на власти. Па суштинске везе и нема, али показује како се СНС односи према обећањима. Обично се за обећање каже да је нечије радовање.
У преводу то значи испали се најава, па нека се радује ко хоће. Чим се нешто најави одмах се отвори тема за размишљање, разговоре, очекивања, али и отвара питање веровања. Да ли може да се верује и колико може да се верује. Веровање није што и надање.
На основу веровања завршавају се многе ствари које задиру у оно што је рационално и реално. Обично људи када у нешто верују онда то чине на основу неких чињеница и догађаја који су се одиграли. Не могу баш сви да знају шта се десило и како се десило. По правилу је много мањи број учесника или очевидаца, али захваљујући информисању већина сазнаје о догађају. Сазнаје само оно што се пренесе. То што се пренесе може да буде истина, лаж или полуистина. Али како то да зна онај који прима информације. За све што прими као информацију човек је једноставно пред дилемом да ли да верује?
Та дилема се једноставно решава. Човек се позове на претходно искуство и брзо утврди колико га је пута тај преварио.
Када је у питању СНС размишљање може бити засновано на томе колико пута су ови из СНС рекли истину. Истину су по неки пут рекли и ретко кад су обећано и најављено урадили. Значи, у огромном проценту на бази искуства може свака њихова најава да се опише као лаж или полуистина.
Најава брзог избора привремене управе у Београду до краја једне од претходних недеља није била истина. Протекло време то најбоље доказује. Најава смењивања свих оних из СНС који се у локалној власти понашају бахато, а нису АВ АВ, до краја једне од претходних недеља је била лаж. Све је то протекло време показало, као што је показало и да она Канцеларија за експрес брзе одговоре која ће да се напарави сутра пошто СНС преузме власт.
Када се поред свих тих лажи стави и планетарна популарност СНС и АВ АВ, онда је закључак да човек верује у лажи. Зна се да је лаж, а човек верује. Исто као што се верује у долар или евро да су снажне и сугурне монете. Све док се веровање заснова на лажима, а поготово на оним лажима које сви знају, имаћемо ситуацију да онај на власти завршава најпрљавије послове и остварује своје интересе.
Смењен је Ђилас, а и данас је на власти. Најављено је да ће се отерати они из СНС који су бахати у локалној власти, а они и данас на власти и још јачи. Све се то дешава, а народ верује да ће до краја једне од будућих недеља напокон да се деси оно што је пре два месеца најављено за сутра.
Мени је много лакше. Не верујем им, јер знам и ко су и шта су. Да не буде да у ништа не верујем, признајем да верујем да ће се народ отрезнити и својим очима видети где се налази и шта се око њега дешава. У то верујем, јер када у то не би веровао, онда се не би надао да ће сванути и бољи дани за Србију и Србе.
Нема коментара:
Постави коментар