Трагом вести која је јуче објављена намеће се констатација из наслова. Стварно, докле више да малтретирате Војислава Шешеља. Одавно су претерали када је у питању нешто што је могуће и сада претерују у нечему што је немогуће. Можда претеривање у немогућем и не може да се напише, али се не зна како би се могло описати и насловити ово што се дешава у Хашком трибуналу.
Пуних 11 година Војислав Шешељ борави у Шевенингену и то се назива притвором ради суђења и док траје суђење. Циљ притвора је да се обезбеди присуство оптуженог суђењу. Суђење Војиславу Шешељу је завршено изношењем завршних речи још 20. марта 2012. године. Зашто онда притвор и даље траје?
Заказано је саопштавање првостепене пресуде за 30. октобар 2013. године, а онда пошто је елиминисан један од несталних судија због основане сумње у пристрасност, као врхунац правничког умећа дошао је налог да се одлаже изрицање пресуде. Одлаже се, не само зато што нема трећег судије, а питање је да ли уопште може и да се нађе тај трећи, него и зато што преосталим судијама (Антонети и Латанци) није јасна ситуација са елиминацијом Хархофа, па наводно није јасно ни тужилаштву и забринуо се Хархоф коме је потребно додатно објашњење. Како то да Хархоф више није судија, а загарантована му је плата до 31. децембра 2013. године. Изгледа да је ипак најјачи разлог одлагања изрицања пресуде била жалопојка преосталих судија да је правни сарадник тог окрњеног судског већа која ради на изради пресуде поднела оставку, односно отказ и побегла из Хашког трибунала.
Јавност има оправдану бојазан да ако, рецимо, Хашки трибунал дугује за утрошену струју да може наступити ситуација да се искључи струја и да онда преостале судије онако високоумно по највишим међународним стандардима јуначки обавесте свог творца Савет безбедности и јавност да се опет одлаже изрицање пресуде, јер нема струје и не могу да раде компјутери. Слично је и ако чистачица поднесе оставку или да отказ Хашком трибуналу.
Нова вест из Хашког трибунала гласи:
Из ова два пасуса објављене вести може да се закључи да ту нешто није у реду. Први пасус потврђује да је председник Хашког трибунала одлучио у складу са правилом 15(Б)(iii) Правилника о поступку и доказима. Уместо изузетог судије одредио је другог. Али сада наступају муке са другим пасусом. По правилу 15бис(Д) Правилника о поступку и доказима са оптуженим се консултују преостале судије, а не Претресно веће. Преостале судије морају да буду једногласни у одлуци и онда председник Хашког трибунала именује трећег судију који постаје члан Претресног већа тек пошто тај нови или трећи судија потврди да се упознао са списом поступка. Испада да је председник Хашког трибунала одлучио да преостале судије одлуче шта да раде и којим путем да наставе, али није рекао преостале судије, већ Претресно веће и тиме прејудицирао састав који треба да одлучи једногласно. Треба да одлучи и онај који није потврдио да ли се упознао са списима поступка. Изгледа да се сви ограђују од предмета Шешељ. Нико не жели да има у рукама спис и зато се прилично играју по систему ја теби, а ти мени. На то показује и неспорна хронологија дешавања коју председник Хашког трибунала описује на следећи начин:
Ко је овај наводно судија Нианг? Ево цитата:
На све ово треба додати и да је од 1. јула 2013. године Хашки трибунал прешао у својеврсну хибернацију, јер је почео са радом тзв. механизам који за текуће предмете пред Хашким трибуналом познаје само жалбене поступке. И стварно, 30. октобра 2013. године тај судија је дао заклетву као судија за жалбене поступке. а он није у механизму.
Јасно је да је и ово постављење уствари намерна грешка, али није јасно зашто?
Зашто када је Хашки трибунал изгубио и оно мало кредибилитета који је имао као МАТЕРИЈАЛНА сила, звана правно насиље. Оптерећени аферама судије Хашког трибунала морају до 15. новембра да напишу извештај о раду. Како у тај извештај написати да нема првостепене пресуде Шешељу, а јуна ове године су је најавили за 30.октобар. Како објаснити да су морали да избаце пристрасног судију. Како објаснити шта је био непосредни повод да судија Хархоф напише писмо? Како Савету безбедности објаснити да 11 година држе у притвору Војислава Шешеља и то наводно у име Уједињених Нација? Како објаснити да је 16 судских поступака завршено, а оптужени су дошли у Притворску јединицу после Војислава Шешеља?
Да ли нам предстоји акција којом морамо обезбедити стварно поштовање права на експедитивно суђење. На основу искустава из рада Хашког трибунала изгледа да права гаранција поштовања права на експедитивно суђење је да се судије Хашког трибунала и тужиоци сместе у Притворску јединицу и онда лишени слободе кретања пожуре да што пре заврше суђења, а ако нису способни или намерно одуговлаче, онда же и њих да погоди ускраћивање слободе кретања. Да ли постоји нешто што би спречило ову врсту иживљавања која се спроводи над Војиславом Шешељем?
Како да заборавимо да се над Шешељем спроводи тортура с позивом и у име Уједињених Нација.
Ови најновији догађаји у Хашком трибуналу само потврђују да консолидација поступка против Шешеља није могућа, да је трајно прекршено право експедитивно суђење и да би сваки облик наставка суђења (од почетка или наставак) био доказ одсуства фер и правичног суђења. Зато се суђење мора поништити и Војислав Шешељ хитно пустити на слободу.
Пуних 11 година Војислав Шешељ борави у Шевенингену и то се назива притвором ради суђења и док траје суђење. Циљ притвора је да се обезбеди присуство оптуженог суђењу. Суђење Војиславу Шешељу је завршено изношењем завршних речи још 20. марта 2012. године. Зашто онда притвор и даље траје?
Заказано је саопштавање првостепене пресуде за 30. октобар 2013. године, а онда пошто је елиминисан један од несталних судија због основане сумње у пристрасност, као врхунац правничког умећа дошао је налог да се одлаже изрицање пресуде. Одлаже се, не само зато што нема трећег судије, а питање је да ли уопште може и да се нађе тај трећи, него и зато што преосталим судијама (Антонети и Латанци) није јасна ситуација са елиминацијом Хархофа, па наводно није јасно ни тужилаштву и забринуо се Хархоф коме је потребно додатно објашњење. Како то да Хархоф више није судија, а загарантована му је плата до 31. децембра 2013. године. Изгледа да је ипак најјачи разлог одлагања изрицања пресуде била жалопојка преосталих судија да је правни сарадник тог окрњеног судског већа која ради на изради пресуде поднела оставку, односно отказ и побегла из Хашког трибунала.
Јавност има оправдану бојазан да ако, рецимо, Хашки трибунал дугује за утрошену струју да може наступити ситуација да се искључи струја и да онда преостале судије онако високоумно по највишим међународним стандардима јуначки обавесте свог творца Савет безбедности и јавност да се опет одлаже изрицање пресуде, јер нема струје и не могу да раде компјутери. Слично је и ако чистачица поднесе оставку или да отказ Хашком трибуналу.
Нова вест из Хашког трибунала гласи:
Vršilac dužnosti predsednika Međunarodnog suda, sudija Carmel Agius, danas je izdao odluku kojom je imenovao sudiju Mandiayea Nianga u sudsko veće u postupku protiv Vojislava Šešelja.
Vršilac dužnosti predsednika je takođe izrazio mišljenje da Pretresno veće treba da se konsultuje s optuženim u vezi s tim da li da ponovo saslušava izvođenje dokaza u ovom predmetu ili da nastavi postupak s novoimenovanim sudijom, kako je predviđeno pravilom 15bis(D). U ovoj odluci se dalje navodi da sâmo Pretresno veće treba da donese konačnu odluku o tome da li da se suđenje nastavi.
Из ова два пасуса објављене вести може да се закључи да ту нешто није у реду. Први пасус потврђује да је председник Хашког трибунала одлучио у складу са правилом 15(Б)(iii) Правилника о поступку и доказима. Уместо изузетог судије одредио је другог. Али сада наступају муке са другим пасусом. По правилу 15бис(Д) Правилника о поступку и доказима са оптуженим се консултују преостале судије, а не Претресно веће. Преостале судије морају да буду једногласни у одлуци и онда председник Хашког трибунала именује трећег судију који постаје члан Претресног већа тек пошто тај нови или трећи судија потврди да се упознао са списом поступка. Испада да је председник Хашког трибунала одлучио да преостале судије одлуче шта да раде и којим путем да наставе, али није рекао преостале судије, већ Претресно веће и тиме прејудицирао састав који треба да одлучи једногласно. Треба да одлучи и онај који није потврдио да ли се упознао са списима поступка. Изгледа да се сви ограђују од предмета Шешељ. Нико не жели да има у рукама спис и зато се прилично играју по систему ја теби, а ти мени. На то показује и неспорна хронологија дешавања коју председник Хашког трибунала описује на следећи начин:
Vojislav Šešelj je 9. jula 2013. podneo zahtev kojim je zatražio izuzeće sudije Harhoffa iz daljeg postupka u tom predmetu. Predsednik Međunarodnog suda se 23. jula 2013. povukao iz razmatranja ovog zahteva i, u skladu s pravilom 22(A) Pravilnika o postupku i dokazima, imenovao potpredsednika Suda, sudiju Agiusa, da razmotri ovaj zahtev umesto njega. Komisija koje je imenovao sudija Agius je 28. avgusta donela odluku kojom je, većinom glasova, uz suprotno mišljenje sudije Liua, prihvatila Šešeljev zahtev za izuzeće sudije Harhoffa iz tog predmeta.
Sudija Jean-Claude Antonetti, i sudija Flavia Lattanzi, dvoje preostalih sudija Pretresnog veća u predmetu Šešelj, podneli su 3. septembra 2013. Zahtev za pojašnjenje Odluke Komisije i vršioca dužnosti predsednika. Sudija Harhoff je istog dana Komisiji podneo sličan zahtev. Tužilaštvo je, takođe 3. septembra, vršiocu dužnosti predsednika podnelo zahtev za ponovno razmatranje i odgađanje primene ove Odluke. Potpredsednik je 6. septembra 2013. izdao nalog kojim je naložio ponovno zasedanje Komisije kako bi razmotrila zahtev Tužilaštva. Komisija je 7. oktobra većinom glasova, uz suprotno mišljenje sudije Liua, odbacila zahtev Tužilaštva od 3. septembra kojim je zahtevano ponovno razmatranje Odluke od 28. avgusta 2013.
Njegovo suđenje je počelo 7. novembra 2007.
Sudija Mandiaye Niang iz Senegala je 30. oktobra 2013. položio zakletvu i imenovan je u zajedničko Žalbeno veće MKSR i MKSJ, nakon što ga je generalni sekretar Ujedinjenih nacija 11. septembra 2013. imenovao za stalnog sudiju Međunarodnog krivičnog suda za Ruandu (MKSR).Када се ово прочита онда стварно није јасно о чему се ради. Цитирам. Дана 11. септембра 2013. године Нианг је именован за сталног судију суда за Руанду и он везу са предметима пред Хашким трибуналом може имати само у жалбеном поступку као судија Жалбеног већа. Али предмет Шешељ је још увек у претресној фази, а не у жалбеном поступку?
Ко је овај наводно судија Нианг? Ево цитата:
Генерални секретар Уједињених нација именовао је господина Мандиаие Нианг из Сенегала, као сталног судију Међународног кривичног суда за Руанду (ИЦТР) након оставке Сенегалског судије Андресиа Ваз раније ове године. Именовање је на снази од 11. септембра 2013 до 31. децембра 2014, или до окончања предмета које судија Нианг добије, уколико не раније. Господин Нианг је служио као Регионални представник Уједињених нација за дрогу и криминал (УНОДЦ) у Јужној Африци, од априла 2011. Пре именовања са УНОДЦ, господин Нианг је био запослен у Руанди, као виши правни саветник судија Претресног већа, а као специјални помоћник секретара.
На све ово треба додати и да је од 1. јула 2013. године Хашки трибунал прешао у својеврсну хибернацију, јер је почео са радом тзв. механизам који за текуће предмете пред Хашким трибуналом познаје само жалбене поступке. И стварно, 30. октобра 2013. године тај судија је дао заклетву као судија за жалбене поступке. а он није у механизму.
Јасно је да је и ово постављење уствари намерна грешка, али није јасно зашто?
Зашто када је Хашки трибунал изгубио и оно мало кредибилитета који је имао као МАТЕРИЈАЛНА сила, звана правно насиље. Оптерећени аферама судије Хашког трибунала морају до 15. новембра да напишу извештај о раду. Како у тај извештај написати да нема првостепене пресуде Шешељу, а јуна ове године су је најавили за 30.октобар. Како објаснити да су морали да избаце пристрасног судију. Како објаснити шта је био непосредни повод да судија Хархоф напише писмо? Како Савету безбедности објаснити да 11 година држе у притвору Војислава Шешеља и то наводно у име Уједињених Нација? Како објаснити да је 16 судских поступака завршено, а оптужени су дошли у Притворску јединицу после Војислава Шешеља?
Да ли нам предстоји акција којом морамо обезбедити стварно поштовање права на експедитивно суђење. На основу искустава из рада Хашког трибунала изгледа да права гаранција поштовања права на експедитивно суђење је да се судије Хашког трибунала и тужиоци сместе у Притворску јединицу и онда лишени слободе кретања пожуре да што пре заврше суђења, а ако нису способни или намерно одуговлаче, онда же и њих да погоди ускраћивање слободе кретања. Да ли постоји нешто што би спречило ову врсту иживљавања која се спроводи над Војиславом Шешељем?
Како да заборавимо да се над Шешељем спроводи тортура с позивом и у име Уједињених Нација.
Ови најновији догађаји у Хашком трибуналу само потврђују да консолидација поступка против Шешеља није могућа, да је трајно прекршено право експедитивно суђење и да би сваки облик наставка суђења (од почетка или наставак) био доказ одсуства фер и правичног суђења. Зато се суђење мора поништити и Војислав Шешељ хитно пустити на слободу.
Нема коментара:
Постави коментар