ГДЕ СУ ВАМ СТАНДАРДИ ЕВРОПСКА УНИЈО

Овакву ЕУ не волим, не признајем, не желим и шта да се ради, такав сам. ЕУ ми је растурила државу и свакодневно угрожава сва моја права. Бомбардовали су нас и показали шта мисле о нама и шта нам желе. Праве терористичку државу Косово у срцу мог народа и то им никада нећу опростити. То је за мене довољно да имам овакав став. За друге то није довољно. Они прелазе преко овога и у ЕУ виде рај, спас и све најбоље. Због њих и пишем овај текст да би их убедио колико је то покварена институција која се не придржава ничега. За њих ништа није свето осим њиховог интереса.

Да би се показали као високо цивилизована асоцијација напредних народа и друштава за све су осмислили стандарде. Не само стандарде за себе него и другима. Стандарди као божије заповести. Ако их не поштујеш ниси добар верник, али не верник у Бога, него у супер бога званог ЕУ.

Нико не сме да се дефицитарно финансира више од 3% бруто друштвеног производа. Убише нас са понављањем и наметањем тог стандарда. Кад оно Немачка и Француска и сви други који се заклињу у овај стандард годинама се дефицитарно финансирају са 5 до 12% бруто друштвеног производа.

Измислили стандард да се држава може задужити највише до 65% бруто друштвеног производа. Кад оно Грчка задужена 300%, Италија око 200% и све чланице много више од 65%.

Када дођу у Србију представници међународних финансијских институција прво приговоре што се не поштују ова два стандарда и због тога тренирају строгоћу. Наравно, строгоћу над Србијом. Као решење и прогледавање кроз прсте нареде приватизацију и странци покупе за мале паре све оно што може да ради, а Србима се оставља оно што не вреди и нико неће.

Све то успешно завршавају јер се 13 година на власти у Србији налазе њихови ЕВРОЕКСТРЕМИСТИ.

Рекоше почетком 2001. године да је забрањено да држава има капитал и то већински у банкама, да се банке морају приватизовати, а све српске морају да се угасе. Држави није место у банкарском систему. Имовину банака у стечају су поклонили странцима, а један који је то омогућио добио је и на поклон хотел једне банке у стечају на Копаонику. То се зна, али кога убедити кад не жели да чује.

Не лежи враже, деси се криза крајем 2008. године, и од САД па све до ЕУ државе уђоше са капиталом у спашавање приватних банака. Морали су то да не би банкротирали и да се не би разорио финансијски систем. Они морали, а нама се сејале бомбе и зато што нисмо прихватили њихове стандарде.

Натерали нас да устројимо и организујемо Народну банку Србије као институцију која има задатак да обезбеди стабилност цена. Кад ових дана се чују иновације тих стандарда. Ево и примера у ком правцу се размишља у ЕУ:

"Tajani, koji predvodi evropsku misiju u Vijetnamu, rekao je u Hanoju da je evro u ovom trenutku za evropske izvoznike prejak, i pozvao Evropsku centralnu banku (ECB) da sledi primer američke Uprave federalnih rezervi (FED) u upravljanju dolarom, prenosi Frans pres.

 

Potpredsednik EK je naglasio da je to njegov lični stav, a ne stav Komisije.

On je, takođe, pozvao ECB da pomogne u podsticanju privrednog rasta u evrozoni, gde snažan evro ugrožava izvoznike i podriva i dalje veoma slabašan oporavak članica zajedničke evropske valute".

Значи европска централна банка треба као америчке федералне резерве да подстиче раст у еврозони, а то ће се постићи слабљењем евра, а не истрајавањем на његовој снази. Значи евро је вештачки снажан и спречава експанзију. Да ли ће то да се деси? Зависи од бриселске администрације која тај  проблем привреде у еврозони и не види и зависи од европске централне банке са седиштем у Франкфурту која суштински очекује такав налог од Меркелове. Да ли Немачкој у овом тренутку одговара слабији евро? Тешко питање и још тежи одговор. Немачка не само што не жели да изгуби доминацију у ЕУ, она мора да води рачуна и о још једном проблему. Тренутно се преговара о формирању коалиционе владе у Немачкој и ту постоје три кључна партнера која различито гледају на место и значај Немачке у спашавању еврозоне и уопште ЕУ.

Потез америчких федералних резерви је изазов за ЕУ. Није тајна да се приватна фирма америчке федералне резерве не може тако ефикасно одбранити од притиска крупног капитала у САД, а тај крупан капитал се осећа угроженим. Није тајна да опасност долази са истока, односно из Кине, Русије, Индије. Технологије, знање, капацитети и капитал сваким даном се селе на исток. Њима сваким даном све мање треба било шта са запада, али имају потребу да запад затрпају својим новим производима. Запад не зна како да одговори овој источној конкуренцији. У том својеврсном глобалном сукобу, зна се, страдаће западне државе са својим структурама. Оне су презадужене и не могу да се носе на тржишту са источном конкуренцијом. Зато се стално бележи пад индустријска производња на западу, а то се преноси и на ниво стандарда који постоји на западу.

Да се не би протумачило како се овај текст односи на белосветске послове, а заобилази Србија, осврнућу се и на то шта се може очекивати и шта би се десило у Србији када би Народна банка Србије почела да имитира америчке федералне резерве и ову најаву могућих потеза европске централне банке.

Ако би Народна банка Србије из логике очувања и стабилности цена прешла на филозофију слабљења динара као мере опоравка привреде, у Србији се ништа не би десило, осим што би било огољено колико је сиромаштво. Само би било јасније колико смо сиромашни и зашто не рећи јефтини. 

Ко су извозници у Србији? Странци. У дест највећих извозника из Србије нема ни једне домаће фирме са домаћим капиталом. Повећање извоза би омогућило странцима да евентуално изађу не нека друга тржишта и да јефтиније купује ЕУ у Србији. Као бумеранг велике количине динара на нашем тржишту, апсолутно сви који су гласали за странке које се залажу за пузање према ЕУ морали би по улицама да јуре све оне који су им на дан избора поклањали сендвиче. Ухватити их нећете, јер одавно имају резервне локације и нове домовине. Резервне локације и нове домовине су им даривали бирачи у Србији који су 13 година веровали у оно божанство ЕУ.

Значи, буди Србин, а ако ти одговара и европејац, али никада се не труди да будеш европејац и да се стидиш што си Србин. Ово има много додирних тачака са питањем да ли слаб или јак динар.