Све негде до 1990. године стално су се изводиле акције НИШТА НАС НЕ СМЕ ИЗНЕНАДИТИ. Циљ је био да будемо стално спремни на удар непријатеља. Непријатељ само што није кренуо. Како да га дочекамо неспремни? Како да се одбранимо ако нас изненади? Спремали смо се да не будемо изненађени, а можда и увређени. Било је забрањено да будеш необавештен или ти наиван.
Није се то свиђало људима. Поред телевизије и радија неко те малтретира и застрашује на вежбама или састанцима. Било како било свако је морао на неки начин да буде обавештен и није био наиван.
Данас имамо ситуацију која је потпуно изокренута. Што си више необавештен или се правиш да си наиван то те више цене. Тако делује један новински текст са насловом:
Ljajić: Milionska pljačka rezervi
Иза овог Љајић крије се Расим. То је онај који је скоро непрекидно од октобра 2000. године на власти. Он се жали да је неко опљачкао његову државу. Ко год да је пљачкаш морао је да има благонаклон став државе. Које државе? Нема које друге до државе Србије којом је руководио 13 година Расим. Било кога да пробере да је одговоран за ту пљачку Расим удара на свог коалиционог партнера. Удара на све осим на Српску радикалну странку. На нивоу републичке власти у Србији Расим жели и може да буде у коалицији са свима, али никада ни за живу главу неће бити са Српском радикалном странком. То је јасно. И када би хтео, не би смео. Није проевропски.
Поставља се питање коме се то Расим жали са овом изјавом? Нама српским радикалима се не жали и нема потребе. Не жали се ни својим коалиционим партнерима, како онима пре, тако и овима сада, а ово му неће сметати ни за неку будућу коалицију са истима.
Да ли је ово што Расим саопштава изненађење? Није ни за Расима нити за било кога у Србији.
Чувајући се да нас непријатељ не изненади гледали смо на границе, али непријатељ не мирује, па се досетио. Направио непријатеља изнутра и натерао грађане да из чиста мира рачунајући да је добро изаберу непријатеље да воде Србију. Зато данас и нема изненађења. Има лажног моралисања до нивоа и потребе да се заврши посао, односно буде на власти. Све може да се дешава, али не сме да се промени да је непријатељ изнутра ту и да га задржавају да буде ту, унутра, наивни бирачи, чије изненађење поводом оваквих информација награђује информатора или велича да је добар, моралан, одговоран и борац за правду. Све он може да буде, али је и он изнутра и део тог система који нас више не изненађује. Све у свему нисмо изненђени.
Нема коментара:
Постави коментар