Поред имена Горана Весића у наслову једног новинског текста налазе се речи да је он спреман да води Београд. Рачунао сам ако прочитам текст да ћу да сазнам нешто ново. Кад оно, џабе сам трошио неколико минута. Ништа ново.
Када се неко бави политиком, а поготово ако му је то једино занимање, сасвим је нормално и очекивано да политичар саопшти такву реченицу. Сложићете се да је нелогично да се човек који се бави политиком као јединим занимањем обрати јавности са речима нисам спреман или не желим да водим Београд. Том реченицом не само да би покопао себе, већ и странку којој припада. Уосталом и политичке странке постоје не само да би обликовале изборну вољу грађана, већ и да би учествовале у власти, вршиле власт и спроводиле у дело оно што су обећања и политички програм странке. Нико се никада не јавља са изборном листом на неким изборима да би учествовао, већ да би победио и био на власти. Зато политичари и делују као неки дрчни спортисти којима није важно што учествују, већ им је важно да победе.
Ако ме неко пита као политичара коме је то једино занимање да ли сам спреман да водим Београд, просто морам да кажем да сам спреман. Између да ли сам спреман и да ли ћу бити кандидат за то место постоје органи странке и странка као предлагач. Зато је политички најисправније и најкоректније рећи да спреман сам уколико то одлучи моја странка.
Град Београд је сада у специфичној ситуацији. Смењен је Ђилас из ДС, али није уведена привремена управа. Њу треба да постави Влада.
Када то ради Влада као неко привремено решење, онда никако не може да се прича о демократији и поштовању изборне воље бирача из Београда. Зато што је то постављење крњо и мањкаво, оно траје привремено, док се на неким будућим изборима у Београду не одлучи. Све у свему Весић каже да је спреман за то привремено и мањкаво вођење Београда ако га предложи, а правилније би било, изабере, именује и постави Влада.
Дакле, имамо кандидата, али немамо предлагача или се још не зна ко је предлагач. Судећи по тексту предлагач ће бити АВ АВ зато што су он и АВ АВ дугогодишњи пријатељи. То знам. Још из времена када је АВ АВ као министар информисања скривао Весића од власти која је хтела да га ухапси због терористичких активности у оквиру ОТПОР-а. Сазнајемо и да је активан у СНС. Нарочито током организације петог рођендана СНС. Аха, у томе је наш данашњи проблем. Петогодишњаци воде Србију. Чудо је да смо и живи?
Сазнајемо још и да тај Весић непрекидно заступа само једну политику. То је политика ДС из времена када је у ДС ведрио и облачио Зоран Ђинђић. Значи, Весић нам открива да нема разлике између СНС и ДС из времена Ђинђића. Нема шта да се замери Весићу. Он отворено каже да нема разлике између СНС и ДС из времена Ђинђића. Рекло би се и да нема разлике између АВ АВ и Зорана Ђинђића. Вероватно је Весић у праву, али ту постоји један мали проблем. Сећам се да је АВ АВ годинама тог Ђинђића називао чедом криминала, да је доласком Ђинђића на власт организовани криминал добио свог председника Владе. Сведок сам да нико годинама није наговарао АВ АВ да то прича. То је просто био став АВ АВ. Сећам се да је АВ АВ до детаља причао ко и када носи рекет том Ђинђићу. Временом се заборавља.
Значи, када си у опозицији критикујеш рад и обележаваш га као криминал, а када дођеш на власт и то исто радиш то више није криминал. Може свако да каже да нисам у праву са овом констатацијом, али то посредно каже Весић.
Каже Весић и да се не пита нико други око тог постављења, осим АВ АВ, а он је прилично сигуран да ће бити постављен јер је дугогодишњи пријатељ са АВ АВ.
Сваког иоле озбиљног човека да питате шта мисли о вођењу овако и оволико презадуженог Београда он би рекао да је одговор компликован и да уопште није једноставно повезати све конце како би градска управа, јавне службе и јавна предузећа функционисали на задовољство Београђана. О томе за сада нико не жели да прича. То се избегава, а то је главни проблем у Београду. Питање власти у Београду се сада своди на имена и странке, а бежи од суштинских проблема.
Вероватно најважнија порука која се чује из ове Весићеве изјаве је да се ништа неће променити. Демократа Ђилас се помера, а остају и долазе пресвучене демократе. Испада да се минуси и плусеви налазе у ДС, као и да се успех и неуспех налази унутар ДС и да смо приморани да размишљамо само о кадровима ДС из различитог периода постојања ДС.
И стварно, како време пролази долазимо до закључка да је СНС скинуо са власти лопове и штеточине из ДС и преко СНС нам се вратили кадрови ДС. Раније је била вододелница Осма седница. Код Милошевића у СПС били су бивши комунисти, мало, активисти социјалистичког савеза, мало више, и људи који су веровали у Србију, највише, а поражене снаге Стамболића се преселиле у ДС и оно око ДС где је било највише бивших комуниста.
Сада се намеће нова вододелница. Имамо Ђинђићеве демократе у оквиру СНС са околином и демократе у ДС са околином који нису Ђинђићеве демократе. Сви остали морају да се уклапају, јер је ово ново мешање карата које се промовише.
Сада је проблем много већи. У подели на Милошевићеве и Стамболићеве била је јасна црта око САД, НАТО и ЕУ, а у новој подели на Ђинђићеве демократе у СНС и друге демократе у ДС по питању САД, НАТО и ЕУ нема разлике, већ се разлика заснива на томе ко ће боље и више да приходује да би могао, на пример, да гради цркве.
Ето, да неко не би био незадовољан овим мојим мишљењем и ја кажем да сам спреман да водим Београд после избора, потпуно свестан свих правих проблема у Београду. Наравно, ја не могу да прејудицирам одлуку моје странке да ли ће ме предложити за градоначелника, али свакако могу да обавестим да сви који не желе више ДС на власти у Београду, онда немају за кога другог да гласају него за Српску радикалну странку. Надам се и да ће до тог дана избора у Београду да дође и Војислав Шешељ и да ће бити мој и наш кандидат за градоначелника. Људи још нису заборавили како је водио Земун у време када је и грдска и републичка власт на сваком кораку покушавала да га заустави у развоју Земуна. То је оно право и драгоцено искуство, а не оно на које се позива Весић у зеленилу, на Ади, у Звезди.
Ако не желиш ДС на власти онда мораш да будеш опрезан, а не као на мајским изборима 2012. године. Народ није хтео Тадића и добио поново Тадића који се скрива иза ТН. Весић је овом изјавом на конкретном примеру показао која се подвала припрема.
Зар вам се не чини да у тој Весићевој причи око Београда и будућих избора нигде нема бирача, а бирачи су суверени и у Београду. Нема бирача у причи зато што и Весић зна да то завршава сендвич. Један сендвич, један глас, а мени остаје да верујем и даље да је принцип један човек, један глас.
Нема коментара:
Постави коментар