Цитати постоје ради памћења. Предлажем да се овај цитат запамти:
"Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da je severna Kosovska Mitrovica važan simbolički značaj za celinu srpskog naroda na KiM, da se ceo koncept Zajednice srpskih opština bazira na sedištu u tom gradu i poručio da je na građanima da odluče da li će 17. novembra izaći na ponovljene lokalne izbore ili ne".
Када чујем овакве бисере неминовно се јавља и једно питање. На основу ког члана Устава или закона Републике Србије?
Онда се сетим да се одавно Устав третира као најобичније штиво.
Северна Косовска Митровица је на нивоу симбола. Ако је то тачно, онда северна Косовска Митровица треба да очува симбол Србије и српског народа. Ако се ради о том симболу онда Срби никако не смеју да иду на локалне изборе Хашима Тачија, јер изласком дају легитимитет ономе ко је расписао те изборе, а то је Хашим Тачи. САД, НАТО и ЕУ имају јединствени циљ да на мала врата Србе прогласе косоварима, а косовар по њима има своју државу која се зове Тачијево Косово. Нека заједница српских општина је измишљена подвала. САД, НАТО и ЕУ скромно или готово и не причају о тој заједници, јер и не размишљају о тој наводно заједници као озбиљном политичком пројекту који ће решити проблеме независне државе Косово. То је измислила власт у Србији како би прикрила суштину операције да се пузи ка чланству у ЕУ и да је Косово фактички независно, што је услов ЕУ. Срби то морају да прихвате.
Сетимо се барикада на северу, захтева да се добије руско држављанство, да се не прихватају институције Тачијевог Косова и да се на том простору примењују Устав и закони Републике Србије.
Цитат који наводим је важан јер показује да власт у Србији истерује Србе из државноправног статуса Републике Србије. То се ретко дешава у свету, да власт истерује своје држављане преко одрицања од дела територије где живе.
Неизласком на изборе Срби чувају Србију и показују да желе да поштују оно што једино признају - Устав Србије.
Овај цитат открива позадину бриселских споразума да се једним међурешењем сломи бунт и неслагање и изврши утапање Срба у косоварски идентитет. Друга још важнија операција су парламентарни избори на Косову. Ако локални избори буду по Тачија и његове спонзоре успешни онда српски бојкот парламентарних избора на Тачијевом Косову на пролеће 2014. године нема никакав значај. Тумачиће се да су сви косовари имали прилику да гласају за државне органе тог и таквог Косова. Ко бојкотује те изборе чини исто што и око 45% грађана Немачке и Француске који не излазе на своје изборе и који неизласком не доводе у питање те државе.
За ову, као и претходне власти у Србији за ових 13 година, је важно да су показали и доказали САД, НАТО и ЕУ да су они Србе приморавали да буду косовари. Интереси власти у Србији су себични и односе се на задржавање фотеља у којима седе. Зато пристају, а неки и призивају притиске из иностранства.
Сетимо се да власт у Србији новембра 2009. године није Србе приморавала да излазе на локалне Тачијеве изборе, а данас им прети уколико не изађу. Сетимо се да је власт у Србији 2010. године имала и своју листу која је учествовала на парламентарним изборима Тачијевог Косова, и уколико се не сруши овај концепт локалних избора на Косову да би се формирала нека заједница српских општина, онда постаје потпуно беспредметно да ли ће Срби изаћи на те нове парламентарне изборе 2014. године.
Као што се види овде није проблем симболике, она у сваком случају постоји, већ је проблем које симболике.
Ове године и нарочито ових дана су учестале манифестације обележавања важних догађаја непосредно пре и током Првог светског рата. Несумњиво се ради о важним датумима српске државности. У исправност и историјску грандиозност не треба ни сумњати. Србија и српски народ обелажавањем датума и догађаја морају да подсете свет да се пре 100 година дивио српском народу. Морају поново да нам се и данас диве, а то зависи од нас. Како да нам се диве када имамо овакве цитате који негирају стогодишњу историју српског народа на својој територији.
Џаба дипломе и мастери. Џаба дипломе из иностранства када се не зна сопствена историја. Када неко не зна историју свог народа и своје државе не сме да се бави политиком. Историја овог народа и државе је и историја наших породица, наших предака и основа за будућност нашег потомства. Морамо оставити у наследство, ако ништа више, онда макар оно што су нам предци оставили.
Цитат који је повод за овај текст мора се оставити у наследство да би се видело ко је где био у важним тренутцима, да би се запамтило и да би нас упозоравало и плашило шта се не сме.
Уосталом и последњих 13 година нас упозорава да увек када се веровало онима који су били на власти у Србији са Србима се дешавало нешто лоше. То је зато што су на власти били они који више воле САД, НАТО и ЕУ и њихове интересе од Србије и сваког Србина. То мора да се промени у Србији ако жели напокон нешто да се дешава што је добро. За почетак макар добро за душу, а онда све редом.
Онда се сетим да се одавно Устав третира као најобичније штиво.
Северна Косовска Митровица је на нивоу симбола. Ако је то тачно, онда северна Косовска Митровица треба да очува симбол Србије и српског народа. Ако се ради о том симболу онда Срби никако не смеју да иду на локалне изборе Хашима Тачија, јер изласком дају легитимитет ономе ко је расписао те изборе, а то је Хашим Тачи. САД, НАТО и ЕУ имају јединствени циљ да на мала врата Србе прогласе косоварима, а косовар по њима има своју државу која се зове Тачијево Косово. Нека заједница српских општина је измишљена подвала. САД, НАТО и ЕУ скромно или готово и не причају о тој заједници, јер и не размишљају о тој наводно заједници као озбиљном политичком пројекту који ће решити проблеме независне државе Косово. То је измислила власт у Србији како би прикрила суштину операције да се пузи ка чланству у ЕУ и да је Косово фактички независно, што је услов ЕУ. Срби то морају да прихвате.
Сетимо се барикада на северу, захтева да се добије руско држављанство, да се не прихватају институције Тачијевог Косова и да се на том простору примењују Устав и закони Републике Србије.
Цитат који наводим је важан јер показује да власт у Србији истерује Србе из државноправног статуса Републике Србије. То се ретко дешава у свету, да власт истерује своје држављане преко одрицања од дела територије где живе.
Неизласком на изборе Срби чувају Србију и показују да желе да поштују оно што једино признају - Устав Србије.
Овај цитат открива позадину бриселских споразума да се једним међурешењем сломи бунт и неслагање и изврши утапање Срба у косоварски идентитет. Друга још важнија операција су парламентарни избори на Косову. Ако локални избори буду по Тачија и његове спонзоре успешни онда српски бојкот парламентарних избора на Тачијевом Косову на пролеће 2014. године нема никакав значај. Тумачиће се да су сви косовари имали прилику да гласају за државне органе тог и таквог Косова. Ко бојкотује те изборе чини исто што и око 45% грађана Немачке и Француске који не излазе на своје изборе и који неизласком не доводе у питање те државе.
За ову, као и претходне власти у Србији за ових 13 година, је важно да су показали и доказали САД, НАТО и ЕУ да су они Србе приморавали да буду косовари. Интереси власти у Србији су себични и односе се на задржавање фотеља у којима седе. Зато пристају, а неки и призивају притиске из иностранства.
Сетимо се да власт у Србији новембра 2009. године није Србе приморавала да излазе на локалне Тачијеве изборе, а данас им прети уколико не изађу. Сетимо се да је власт у Србији 2010. године имала и своју листу која је учествовала на парламентарним изборима Тачијевог Косова, и уколико се не сруши овај концепт локалних избора на Косову да би се формирала нека заједница српских општина, онда постаје потпуно беспредметно да ли ће Срби изаћи на те нове парламентарне изборе 2014. године.
Као што се види овде није проблем симболике, она у сваком случају постоји, већ је проблем које симболике.
Ове године и нарочито ових дана су учестале манифестације обележавања важних догађаја непосредно пре и током Првог светског рата. Несумњиво се ради о важним датумима српске државности. У исправност и историјску грандиозност не треба ни сумњати. Србија и српски народ обелажавањем датума и догађаја морају да подсете свет да се пре 100 година дивио српском народу. Морају поново да нам се и данас диве, а то зависи од нас. Како да нам се диве када имамо овакве цитате који негирају стогодишњу историју српског народа на својој територији.
Џаба дипломе и мастери. Џаба дипломе из иностранства када се не зна сопствена историја. Када неко не зна историју свог народа и своје државе не сме да се бави политиком. Историја овог народа и државе је и историја наших породица, наших предака и основа за будућност нашег потомства. Морамо оставити у наследство, ако ништа више, онда макар оно што су нам предци оставили.
Цитат који је повод за овај текст мора се оставити у наследство да би се видело ко је где био у важним тренутцима, да би се запамтило и да би нас упозоравало и плашило шта се не сме.
Уосталом и последњих 13 година нас упозорава да увек када се веровало онима који су били на власти у Србији са Србима се дешавало нешто лоше. То је зато што су на власти били они који више воле САД, НАТО и ЕУ и њихове интересе од Србије и сваког Србина. То мора да се промени у Србији ако жели напокон нешто да се дешава што је добро. За почетак макар добро за душу, а онда све редом.
Нема коментара:
Постави коментар