Често се човек нађе у ситуацији да не зна да одлучи. Може да буде и солидно обавештен, али и даље има дилему како да одлучи, да ли за или против или за ово или за оно. По правилу људи некако брже одлуче шта неће, а не знају да одлуче шта уствари хоће. Често људи нису ни потпуно свесни да ли је њихова одлука баш лична одлука или је човек дошао у ситуацију да мисли и осећа да је лично одлучио, а уствари одлука му је наметнута, а да тога није ни свестан. Није тајна да је одавно маркетинг, а поготово политички, заснован на психологији и социолошким истраживањима и анализама.
У политици се у потпуности копирају и примењују исте пропагандне технике и поруке као када је у питању роба.
Ако би на тржишту и у понуди био само један сок, онда не треба реклама за тај сок. Међутим када се појавило више произвођача сокова, истих или сличних, као када је био само један произвођач, онда се појавио проблем како све то продати и наплатити. И тако су се појавили стручњаци за маркетинг, а сада стручњаци за оглашавање. Мало је оних који без оглашавања успешно послују.
Недавно сам имао прилике да видим једну табелу ко се и колико, а нарочито за колико пара оглашава на телевизијама. Дошао сам до изненађујућих података. Три групације које највише улажу у оглашавање када не би имали оглашавање не би ни постојали. Када сам видео шта је њихов производ било ми је јасно да до пре 10 година људи у Србији нису ни знали за ту врсту робе. Дакле, оглашавање је људе натерало да се нелагодно осећају или да не могу без тог и тих производа.
Да се не мучите и размишљате шта је то, довољно је само да се каже да су три мобилна оператера при крају ове листе од првих десет. Није у питању тајна, него не желим да било кога оптерећеујем размишљањем, јер желим нешто сасвим друго да представим.
Људи често сматрају да сасвим испарвно размишљају и да се интересују за нешто. Сматрају да је то важно или битно, а ради се о превари. Ја не желим никога да варам.
Често имамо ситуацију да без обзира како се определиш суштински правиш грешку. Грешка је у томе што уопште размишљаш о неким стварима. То је као када се инсистира да одговориш на реторичко питање. Шта год да кажеш погрешио си. То је ситуација када ти кажу да је одговор једноставан. Доводе те у ситуацију свршеног чина или си за ли си против, а суштински шта год да кажеш, или за или против, погрешио си. И зато, баш желим да објасним ту ситуацију и да скренем пажњу на два питања која се често појављују или просто намећу.
Једно од тих питања је да ли си за монархију или републику. Шта год да одговориш не само да си погрешио, него изазиваш поделе и коментаре. Тај одговор могу сви да злоупотребе. Сећам се колико је пута тамо почетком 1990. године отварана ова тема. Сећам се оних запенушених који су били за монархију. Није их било много, али су имали задатак да дезавуишу онај део опозиције који се није залагао за монархију. Деловало је мало чудно. Већина није била за монархију, а напад тих и таквих монархиста је чинио штету само оном делу опозиције који је био за републику. Важно је било да се у том тренутку причини штета. Данас имамо ситуацију да скоро нико не заступа идеју монархије, а они који су били најгласнији готово да не желе ни да виде нити чују њкв Ацу Гицу. Оно мало декларисаних монархиста и када данас иду на изборе гласају за републиканце.
Друго питање је питање саборности или како се то данас каже коалиције. То је питање коалиционог капацитета, односно ко с ким може или хоће. Да би се овај феномен схватио мора да се мало зна и историјски развој и значај овог појма. Код нас се често чује да Срби треба да се сложе. Треба да буду јединствени. Често се и чује да је узрок свих наших проблема несложност. Рачуна се када се поводом нечега формира већина да је проблем решен. Знају људи да проблем није стварно решен, али већини некако дође као оправдање и сатисфакција. Са већином сам и немам потребе да размишљам. Нисмо ваљда сви ми погрешили. Значи када се чује да су тамо сви или да их има много, онда се тамо иде и без размишљања.
Када се каже да су у коалицији или да заједнчки наступају рецимо пет странака, онда се сматра да је то сила и организација. Нико не размишља о појединачној снази или политици сваке од тих странака. Ако се на чело стави и личност која је препознатљива и крене глас о томе, онда се о политици одлучује неполитичким критеријумима.
Каква су искуства са тим коалицијама. Ако кренемо од коалиције Заједно резултат је поражавајући. Затим, коалиција ДОС је направила још већу штету. Онда смо имали ЗЕС, коалицију за европску Србију. Нисмо се прославили. Сада су на делу биле коалиције око једне странке. Тако смо имали коалицију око СНС и око СПС. Направљени су изборни резултати, али што се тиче политичке или економске или социјалне користи деслила нам се и дешава се штета.
При формирању коалиција често се као изговор за ту врсту саборности чује морамо заједно да би скинули са власти ове који су штета. Ма није важно шта ће да буде сутра или шта ће да се ради, већ да се ујединимо да ове скинемо.
Данас имамо ситуацију да су на власти коалиције око две странке, а на власти по ширини имамо оне који су непрекидно на власти већ 13 година. Кадрови ДС-а су већ шест месеци кадрови СНС или СПС. Само су се престројили и остали на својим местима. Значи да коалиције које су дошле на власт су искористиле симбол саборности и заједничког наступа на изборима да би дошли на власт, а све друго је неважно. За бирача је било важно и то га је определило да се орјентише према коалицији, а коалицију не интересује то што мотивише бираче.
Чим се појави коалиција бирачу скреће пажњу и он оставља по страни оне који самостално излазе на изборе. Игнорише их јер сами су, немају снаге, не могу да победе и сличан разлог се наводи.
Данас је на делу дограђена варијанта. Очигледно се праве два коалициона блока и код бирача држи тензија или си за ове или оне. Нема места за неког трећег или четвртог. Колико је то бесмислено и суфистицирана превара показује прича око привременог органа у Београду. Може свако, а зависи само од онога на власти. Успут се сви позивају на изборну вољу грађана.
Код коалиција шта год да одлучиш погрешио си. Коалиција је осмишљена као превара, а прича о опредељењу за коалицију изазива коментаре због којих се не види превара. Појава коалиције изазива опредељивање по аутоматизму и спречава приче о томе шта она нуди и на чему се заснива или која је то политика. То се нажалост види месец дана после избора. Уместо државних послова и одговорности наставља се коалициона прича, ко ће на које место, а као разочарење се добијају информације да је постављен неко што шокира оне који су крварили да им победи странка или коалиција.
Значи, коалиција је увек превара за бираче, али не и за оне који добијају од приче о коалицији.
Узео сам ове теме да покажем превару и манипулацију. Нажалост нису на реперторау само две теме, али сматрам да су ове очигледне и на њима лако може да се види како систем превара и подвала функционише.
Људи често сматрају да сасвим испарвно размишљају и да се интересују за нешто. Сматрају да је то важно или битно, а ради се о превари. Ја не желим никога да варам.
Често имамо ситуацију да без обзира како се определиш суштински правиш грешку. Грешка је у томе што уопште размишљаш о неким стварима. То је као када се инсистира да одговориш на реторичко питање. Шта год да кажеш погрешио си. То је ситуација када ти кажу да је одговор једноставан. Доводе те у ситуацију свршеног чина или си за ли си против, а суштински шта год да кажеш, или за или против, погрешио си. И зато, баш желим да објасним ту ситуацију и да скренем пажњу на два питања која се често појављују или просто намећу.
Једно од тих питања је да ли си за монархију или републику. Шта год да одговориш не само да си погрешио, него изазиваш поделе и коментаре. Тај одговор могу сви да злоупотребе. Сећам се колико је пута тамо почетком 1990. године отварана ова тема. Сећам се оних запенушених који су били за монархију. Није их било много, али су имали задатак да дезавуишу онај део опозиције који се није залагао за монархију. Деловало је мало чудно. Већина није била за монархију, а напад тих и таквих монархиста је чинио штету само оном делу опозиције који је био за републику. Важно је било да се у том тренутку причини штета. Данас имамо ситуацију да скоро нико не заступа идеју монархије, а они који су били најгласнији готово да не желе ни да виде нити чују њкв Ацу Гицу. Оно мало декларисаних монархиста и када данас иду на изборе гласају за републиканце.
Друго питање је питање саборности или како се то данас каже коалиције. То је питање коалиционог капацитета, односно ко с ким може или хоће. Да би се овај феномен схватио мора да се мало зна и историјски развој и значај овог појма. Код нас се често чује да Срби треба да се сложе. Треба да буду јединствени. Често се и чује да је узрок свих наших проблема несложност. Рачуна се када се поводом нечега формира већина да је проблем решен. Знају људи да проблем није стварно решен, али већини некако дође као оправдање и сатисфакција. Са већином сам и немам потребе да размишљам. Нисмо ваљда сви ми погрешили. Значи када се чује да су тамо сви или да их има много, онда се тамо иде и без размишљања.
Када се каже да су у коалицији или да заједнчки наступају рецимо пет странака, онда се сматра да је то сила и организација. Нико не размишља о појединачној снази или политици сваке од тих странака. Ако се на чело стави и личност која је препознатљива и крене глас о томе, онда се о политици одлучује неполитичким критеријумима.
Каква су искуства са тим коалицијама. Ако кренемо од коалиције Заједно резултат је поражавајући. Затим, коалиција ДОС је направила још већу штету. Онда смо имали ЗЕС, коалицију за европску Србију. Нисмо се прославили. Сада су на делу биле коалиције око једне странке. Тако смо имали коалицију око СНС и око СПС. Направљени су изборни резултати, али што се тиче политичке или економске или социјалне користи деслила нам се и дешава се штета.
При формирању коалиција често се као изговор за ту врсту саборности чује морамо заједно да би скинули са власти ове који су штета. Ма није важно шта ће да буде сутра или шта ће да се ради, већ да се ујединимо да ове скинемо.
Данас имамо ситуацију да су на власти коалиције око две странке, а на власти по ширини имамо оне који су непрекидно на власти већ 13 година. Кадрови ДС-а су већ шест месеци кадрови СНС или СПС. Само су се престројили и остали на својим местима. Значи да коалиције које су дошле на власт су искористиле симбол саборности и заједничког наступа на изборима да би дошли на власт, а све друго је неважно. За бирача је било важно и то га је определило да се орјентише према коалицији, а коалицију не интересује то што мотивише бираче.
Чим се појави коалиција бирачу скреће пажњу и он оставља по страни оне који самостално излазе на изборе. Игнорише их јер сами су, немају снаге, не могу да победе и сличан разлог се наводи.
Данас је на делу дограђена варијанта. Очигледно се праве два коалициона блока и код бирача држи тензија или си за ове или оне. Нема места за неког трећег или четвртог. Колико је то бесмислено и суфистицирана превара показује прича око привременог органа у Београду. Може свако, а зависи само од онога на власти. Успут се сви позивају на изборну вољу грађана.
Код коалиција шта год да одлучиш погрешио си. Коалиција је осмишљена као превара, а прича о опредељењу за коалицију изазива коментаре због којих се не види превара. Појава коалиције изазива опредељивање по аутоматизму и спречава приче о томе шта она нуди и на чему се заснива или која је то политика. То се нажалост види месец дана после избора. Уместо државних послова и одговорности наставља се коалициона прича, ко ће на које место, а као разочарење се добијају информације да је постављен неко што шокира оне који су крварили да им победи странка или коалиција.
Значи, коалиција је увек превара за бираче, али не и за оне који добијају од приче о коалицији.
Узео сам ове теме да покажем превару и манипулацију. Нажалост нису на реперторау само две теме, али сматрам да су ове очигледне и на њима лако може да се види како систем превара и подвала функционише.
Нема коментара:
Постави коментар