Стварно, шта би рекао обичан човек који се не разуме и нема потребе да се разуме у правне бравуре малих и великих правника? Шта каже најобичнији човек када чује да се неко налази у притвору 11 година и да 20 месеци чека да чује пресуду, а каже му се да мора још да чека?
У Србији свако зна да се неко може налазити у притвору како би се обезбедило његово присуство на суђењу. Притвор је увек временски ограничен. Замислите и прилично неуређена Србија поштујући међународне стандарде и додворавајући се у пузећем положају ЕУ пустила је из притвора Мишковића и пре почетка суђења, а онда је Уставни суд Србије, који ћути поводом бриселских споразума, јуначки усвојио уставну жалбу и утврдио да је притвор Мишковићу и Никезићу трајао непотребно дуго и да је на тај начин прекршено њихово право. Само да се подсетимо да тај притвор није трајао ни годину дана. Они се бране са слободе, а суђење није ни почело.
Овај податак о 11 година притвора и од тога за сада 20 месеци чекања на пресуду у притвору просто шокира сваког.
Када се чује да је један судија изузет зато што је пристрасан, а то се утврди у периоду гласања и већања и писања пресуде, онда нешто крупно није у реду са тим судом. Када се чује да је од укупно 20 оптужених који су после Шешеља дошли у Притворску јединицу 16 предмета окончано, а Шешељев још није, онда се додатно потврди да нешто није у реду са тим наводно судом.
Када се чује да је изузетог судију заменио судија који је изабран да суди по жалбама, онда ништа није јасно.
Када се чује да постоји неколико варијанти да се дође до пресуде Шешељу, онда се човек запита да ли су то нека посебна правила која не важе за друге.
Када се чује да су судије одлучиле да питају оптуженог Шешеља и тужилаштво, да ли су за наставак суђења са новим судијом, онда се поставља питање, а како би изгледало то суђење? Тај нови судија би морао да чита, да листа, да гледа предмет, а сви у Хашком трибуналу се хвале како је обиман и велики судски спис, па се поставља питање колико би то трајало. Трајало би, али шта да радимо са човеком за кога важи презумпција невиности који наставља са притвором, док овај чита, листа и наводно се информише. Он не чита и не информише се у суседној ћелији Притворске јединице и не осећа тежину притвора.
Када би тај нови судија за два дана све прочитао и изјавио да је спреман за наставак суђења, на шта би личило то суђење. Он би седео за столом и већао и гласао, али о чему. Тај судија није видео сведока, није видео како се презнојавају и црвене када их унакрсно решета Шешељ током саслушања. Није видео оне смешне сцене када сведок погреши само две године. Није видео оног коњаника са бомбом и заставом. Судио би, а непосредно није дошао ни до једног сазнања у судници. Тако нешто се није десило у историји суђења.
У Хашком трибуналу је све било могуће. Било је судија који су по 30 минута спавали током суђења и забележени су као судије са тврдим сном који хрчу. Било је судија који су истовремено били и подпредседници неких држава. Било је свега и свачега, али се никада није десило да се настави суђење тамо где је завршено, а наставља се да би још један судија учествовао само у доношењу пресуде.
Темељни принцип и доказни принцип је НЕПОСРЕДНОСТ и активно учешће судије у суђењу које се огледа и у обавези судије да поставља питања и тражи одговоре како би се у судници утврдила истина која је потребна за пресуду. Како то обезбедити са новим судијом који би само гласао поводом пресуде? Никако и немогуће је.
Остаје варијанта да се поново суди, али шта да се ради са 11 година суђења и притвора. Пуи пик не важи. То не може.
Обичан човек је толико свестан да види да суђење Војиславу Шешељу никада није било ни фер ни правично и да се никада то суђење не може консолидовати да макар и личи на фер и правично суђење. У тим ситуацијама оптужени се ослобађа и поништава вођени поступак.
То је једино и очекивано решење. То Србија чека, јер друго и не постоји. Дакле, ови у Хашком трибуналу морају хитно да ослободе Шешеља. Зато сам неколико пута позвао све пријатеље да се свим средствима обрате државама чланицама Савета безбедности са апелом да се Шешељ ослободи, јер у име Савета безбедности Хашки трибунал врши тортуру над Шешељем. Ми смо сви грађани Уједињених нација и ми имамо право и обавезу да ово тражимо преко држава, али и директно од Савета безбедности. Ова неправда и тортура у Хагу мора да заболи сваког становника планете, јер данас је то Шешељ, ко зна ко ће бити сутра.
Дакле, Хашки трибунал није убедио јавност да исправно ради. Није убедио обичног човека и зато не сме више да има ту снагу и силину да Шешеља држи 11 година у притвору. Надам се да ће се неке ствари променити, а има и наговештаја, и онда ће се водити кривични поступци против судија и тужилаца Хашког трибунала. Свињарије које су они направили бацају љагу на Уједињене нације и цивилизована друштва. То им се не сме опростити. Ми Срби имамо оправданих разлога да то тражимо.
Нема коментара:
Постави коментар