ПАМЕТОВАЊЕМ ДО ПРОДУЖЕЊА ПРИТВОРА, АКО ПРОЂЕ

Како судија Антонети приватно мисли да треба да се оконча првостепени поступак против Војислава Шешеља?

Напокон се то сазнаје из једне агенцијске вести која је јуче објављена. Наиме, још поводом изузећа судије Хархофа, судија Антонети је тражио разјашњење ситуације од председника МКСЈ и у издвојеном мишљењу дао своје виђење окончања суђења. Његово мишљење је:

"Uz nalog veća, sudija Antoneti je priložio izdvojeno mišljenje u kojem izražava zabrinutost za "proceduralnu budućnost" predmeta. Sudija Antoneti je ponovio da je Šešelj u pritvoru više od 10 godina i da, mada mu je "ekspeditivnost" suđenja bila prioritet, spoljašnje nepredviđene okolnosti su ga sprečile da ostvari taj cilj.

Antoneti predlaže da se strane izjasne o četiri pitanja koja bi, po njemu, mogla da utiču na "produžetak" ili "skraćivanje" postupka. Predsedavajući predlaže imenovanje ekipe pravnih savetnika koji će biti na stalnom raspolaganju veću, otvaranje postupka za nepoštovanje suda protiv onih koji su danskom listu dostavili privatno pismo sudije Harhofa, zatim utvrđivanje od koje bi tačno faze trebalo nastaviti postupak, kao i imenovanje rezervnog sudije.

Da je rezervni sudija imenovan ranije, presuda bi bila izrečena 30. oktobra, zaključio je sudija Antoneti, pozivajući strane da se izjasne o budućnosti postupka i njegova četiri pitanja, odnosno predloga".

Значи предлаже:

1. Нова екипа правних саветника.

Немниновно се поставља питање зашто? Зато што су сви правни саветници напустили Хашки трибунал. Неки су дали оставке. То је ствар Хашког трибиунала и за то не може бити крив Војислав Шешељ који је у притвору и зашто би се продужавао притвор због овог разлога?

2. Отварање поступка за непоштовање против оних који су открили писмо Хархофа. Мало је чудно, какве то има везе са правима опотуженог, а нарочито правом на експедитивно суђење. Да писмо није објављено нико не би знао за предрасуде и склоност судије Хархофа да по сваку цену осуђује Србе. Испада да се судија Антонети залаже да се кривично гоне они који омогућавају да јавност сазна истину. Чудан критеријум за једног међународног судију? Поготово је чудан када се има у виду да је посебна комисија судија МКСЈ утврдила пристрасност код судије Хархофа и то пре свега на основу тог Хархофовог приватног писма. Не зна се шта је ту тајна и заштићени податак са гледишта Хашког трибунала? Заштита приватне коресподенције се може тражити пред неким другим судом, али никако пред Хашким трибуналом, јер у писму Хархофа нема ниједног заштићеног податка из предмета Шешељ или било ког другог предмета. Ово би судија АНтонети морао да зна, а поготово да зна да је став Републике Француске да је Хашки трибунал основан да суди за ратне злочине, а не за дела новинара или других који су објавили текст.

Ако је овај предлог у функцији обесмишљавања свих поступака за непоштовање суда који су вођени против Војислава Шешеља, онда судија Антонети и на овај начин показује комплетну бесмисленост свих поступака који су се водили против Војислава Шешеља.

3. Утврђивање тачно од које фазе би требало наставити поступак. Ово је стварно невероватно. Када се судија изузме поништава се све оно у чему је он учествовао. То што је 2013. године судски утврђена необјективност и пристрасност и изузет судија Хархоф значи да се поступак доводи до стадијума као да и на почетку није било троје судија, већ само двоје судија, а то значи да суђење од почетка није било ни могуће да би се задовољио услов фер и правичног суђења. Значи са гледишта поступка ситуација је као да га није ни било, односно да је незаконит од почетка. Све је незаконито од 24. фебруара 2003. године. Ако судија Антонети сматра да изузеће производи дејство од августа 2013. године и да се нови судија може укључити само у фазу већања, гласања и писања пресуде или да настави са већањем, гласањем и писањем пресуде онде где је прекинуо судија Хархоф, то би била ситуација која се никада до сада није десила у историји суђења. Није се десила да судија већа, гласа и пише пресуду, а да претходно није био у судници током извођења доказа. Судија доноси личну одлуку поводом кривичне одговорности уз обавезно поштовање начела непосредности, а то значи да судија мора да буде у судници током извођења свих доказа и да мора да види и чује све што се дешава у судници током суђења. То је најзначајнији принцип који се односи на извођење доказа. Ако би неко и покушао да суђење Војиславу Шешељу настави у складу са прописима и уз поштовање међународних стандарда онда би суђење морало да почне из почетка.

Судија Хархоф је изузет у фази већања, гласања и писања пресуде. Он није изузет на почетку суђења или током извођеа доказа тужилаштва, па рецимо, након извођења рецимо 20% доказа тужилаштва, када је могла замена судије, уз услов да се нови судија у кратком року упозна са изведеним доказима и списима судског предмета, па да настави да учествује у суђењу непосредним присуством и учешћем у раду у судници и на самом суђењу.

Дакле, наставак са новим судијом који би само наставио са већањем, гласањем и писањем пресуде, није могућ, јер онда нико не би могао да каже да је комплетно суђење фер и правично.

Остаје, дакле, да са новим судијом суђење крене поново од почетка, од уводних речи тужилаштва и одбране. Значи, после 11 година, да крене суђење поново, као да се 11 година није ни судило.

4. Предлаже се и постављање резервног судије. Ово има неку логику само ако суђење почне поново од почетка са тројицом судија и још једним резервним, као гаранцијом да уколико се нешто деси једном од ове тројице ту је резервни. Нешто слично као у предмету Караџић где је судија Латанци резервни судија и непрекидно је у судници током суђења.

Али све ово не може да консолидује судски поступак и да буде оправдање за 11 година притвора. То је проблем који не може да се реши, а судије и зашто не рећи и тужилаштво имају обавезу да обезбеде како фер и правично суђење, тако и експедитивност суђења и да поштују права оптуженог. Пошто се та мисија не може остварити у овом поступку против Војислава Шешеља, остаје само једно и једино законито решење, а то је да се ослободи Шешељ оптужби, пусти на слободу и поништи целокупни поступак који је против њега вођен у Хашком трибуналу. 

Све друго би био наставак притвора и тортуре која траје 11 година.