ПРЕЗАДУЖЕНЕ ОПШТИНЕ ПО ЕВРОПСКИМ СТАНДАРДИМА

Подаци који се свакодневно објављују неминовно отварају нека питања и истовремено дају одговоре. 
Већ 13 година се у Србији промовишу ЕУ вредности и стандарди и у то нико не сме чак ни да посумња. Они који то заступају, то промовишу и примењују и у то нема сумње. Значи и да су резултати у складу са највишим ЕУ стандардима. 
Општине у Србији су презадужене. То значи да непрекидно постоји потреба општинских руководстава да недостајућа средства за финансирање послова из надлежности општина налазе код кредитора. Увек им недостају паре. Када се погледа у нашим општинама шта се то урадило за протеклих 13 година готово да се и не види нешто да је урађено. Инфраструктура је у лошем стању. За сваку инвестицију у области комуналне инфраструктуре ако питате обичног пролазника има да вам каже ко је то радио и ко је све зарадио. Зна се и ко је обезбедио посао и коме и нарочито ко је колико узео.
Ако се упореде подаци о броју запослених у општинској администрацији и јавним предузећима од локалног значаја онда се констатује да је неколико пута повећан број тих запослених. У жаргону се каже ко закасни на посао или дође међу последњима тог дана може да се врати кући, јер нема столицу на којој би седео на послу.
Присетимо се да је од почетка 2009. године промовисана политика Владе да се смањи број запослених у локалној администрацији. Од обећаног смањења дошли смо до енормног повећања. Сетимо се да су прво значајно смањени, а касније и редефинисани трансфери средстава из буџета Републике према локалним самоуправама. Сетимо се да је више пута мењан и закон о финансирању локалне самоуправе и да се Република одрекла у корист локалних самоуправа значајног дела буџетских прихода.
Присетимо се да је за последњих годину дана регистрован и случај да буџети општина немају пара ни за исплату плата запосленима.
Присетимо се да се Влада Републике Србије практично сваке недеље задужује како краткорочно, тако и дугорочно преко емисије разних хартија од вредности. Купци тих хартија од вредности су банке, можда је боље рећи, наводно домаће банке са страним називима и централама у иностранству.
Присетимо се да је од 2001. године платни промет у банкама.
Подаци министарства финансија показују следеће:

Назив јединице                Стање дуга по средњем курсу на дан 

Београд                                          45.639.764.752 АП Војводина                               10.562.606.649 Нови Сад                                         4.036.962.911 Крагујевац                                      1.855.788.444 Ниш                                                  1.677.317.383 Суботица                                            902.370.648 Лесковац                                             772.136.381 Панчево                                              631.541.062 Шабац                                                 585.864.114 Врбас                                                   554.931.074 
Учешће у укупном дугу 84,5%

Ко је био на власти у овим општинама за протеклих 13 година? Политичке странке и групе грађана који су непрекидно причали како раде по налозима ЕУ. Ја их називам ЕВРОЕКСТРЕМИСТИМА.

Назив јединице               Стање дуга по глави становника 

Београд                                                       28.957 Зубин Поток                                              14.092 Косовска Митровица                               13.810 Врбас                                                          12.985 Лесковац                                                   12.610 Нови Сад                                                   12.025 Звечан                                                       11.048 Крагујевац                                                10.457 Свилајнац                                                   9.788 Вршац                                                         9.449 

Да ли је сваки становник био сагласан да се његова општина задужи и да сваког грађанина задужи у том износу?
Да ли је власт у Србији за протеклих 13 година намерно приморавала општине да се задужују? Приморавала их је, али су и руководства у овим општинама имала сагласност власти да се задужују. Становници ових општина нису ни знали да их је општина задужила, а општинска руководства су снагу за такве погубне одлуке и задужења налазила у резултатима локалних избора. Испада да су становници подстицали руководства да се општине задужују и да су свако задуживање награђивали новим мандатом да ЕВРОЕКСТРЕМИСТИ воде општину.

Кредитори                          Стање дуга по средњем курсу на 30.09.2013. године 

ЕБРД                                                                  17.176.349.213 ЕИБ                                                                    22.176.189.889 Интеса                                                               11.226.698.423 Фонд за развој                                                    4.633.154.391 АИК                                                                      4.486.515.865 Уникредит                                                          2.514.918.166 Хипо Алпе Адриа                                               1.677.541.347 Комерцијална банка                                          1.148.145.090 Societe Generale банка                                         850.656.771 Ерсте банка                                                            309.808.849 Остали                                                                13.318.382.611 

Укупно                                                               79.518.360.615 

Када се погледа списак кредитора општина онда је слика потпуна и говори о много чему. Сви нивои власти у Србији су таоци банака. Недавно је објављен податак да ће 31. децембра 2013. године да се констатује да је за годину дана повећан дуг Србије за 2 милијарде евра. Колико то Србија дугује на дан 30. септембар 2013. године:

 Стање јавног дуга Републике Србије на дан 30.09.2013. године          У хиљадама 
А. Директне обавезе                                                                      EUR                         USD 
I - Укупан унутрашњи дуг - директне обавезе                       6.557.186               8.852.852 
II - Укупан спољни дуг - директне обавезе                             9.626.472             12.996.694 
Међународна банка за обнову и развој                                    1.444.240               1.949.867 
Међународна асоцијација за развој                                              496.767                  670.685 
Европска инвестициона банка                                                       687.897                   928.730 
Европска банка за обнову и развој                                                  27.591                     37.251 
Развојна банка Савета Европе                                                         58.872                     79.482 
Кредити страних влада                                                               1.008.464                 1.361.527 
Еврообвезнице Републике Србије                                             3.147.916                 4.250.000 
Немачка развојна банка - KfW                                                        89.222                   120.458 
Обавезе према Париском и Лондонском клубу поверилаца  1.700.025                2.295.203 
Обавезе према ЕУ                                                                         149.500                    201.840 
Међународни монетарни фонд                                                    440.878                    595.229 
Кредити пословних банака                                                           375.100                   506.422 
Директне обавезе укупно (1 + 2)                                             16.183.658              21.849.547 

Б. Индиректне обавезе                                                                      EUR                          USD 
III - Укупан унутрашњи дуг - индиректне обавезе                  847.241                1.143.860 
IV - Укупан спољни дуг - индиректне обавезе                       2.042.721                2.757.876 
Европска банка за обнову и развој                                                352.584                   476.023 
Европска инвестициона банка                                                      905.724                 1.222.818 
Немачка развојна банка - KfW                                                        53.839                      72.688 
Обавезе према ЕУ                                                                            179.037                    241.718 
Еурофима                                                                                            92.434                    124.794 
Међународна асоцијација за развој                                                15.070                     20.346 
Јапанска агенција за међународну сарадњу - JICA                     1.903                       2.570 
Кредити страних влада                                                                    51.776                      69.903 
Emirates Advanced & Research Technology                                     5.742                        7.752 
Кредити пословних банака                                                            384.611                    519.264 
Индиректне обавезе укупно (3 + 4)                                          2.889.962                 3.901.736 

УКУПНО УНУТРАШЊИ ДУГ                                                   7.404.427                 9.996.712 

УКУПНО СПОЉНИ ДУГ                                                            11.669.194                15.754.571 

УКУПАН ЈАВНИ ДУГ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ                        19.073.621                25.751.283


На све ово треба додати и да стране банке имају практично загарантовано право да сваке године из Србије изнесу као добит око 450 милиона евра. Од ових силних задужења Србија није видела неку корист. Види се и свакодневно се осећа осиромашење, а Србија задужује и из ње банке износе добит. То мора да се заустави и мора стање да се промени. Мора хитно, јер сваки дан закашњења може бити разарајући. Та нужна промена је могућа само ако се ЕВРОЕКСТРЕМИСТИ протерају са власти, јер док су на власти они који су послушни САД, НАТО и ЕУ, Србија нема шансе да преживи и опстане. Није никаква тајна да се народ припрема да изађе на улице. Нема потребе да неко народ позива на улице, јер је ситуације код сваког грађанина на граници издржљивости. Људи једноставно пуцају и не виде перспективу за сутрашњи дан како да преживе. Приче и бајке о ЕУ више не пролазе, а поготово не пролазе када се чују очекивања да би то могло да буде 2027. године. Живот је ипак један и он не може да чека неизвесност и ту 2027. годину. Додуше и све већи број људи увиђа да се туђа популарност не може намазати на хлеба. И ова препуцавања између претходне и ове наводно нове власти више не пролазе, јер народ види да је то иста ЕВРОЕКСТРЕМИСТИЧКА политика. И стварно у основи свих наших проблема је то што су све власти за протеклих 13 година слепо водиле политику коју су дефинисали и тражили њено испуњење САД, НАТО и ЕУ. Они који нам отимају територију и не крију да им је циљ да Србију сведу на Београдски пашалук.